Пројекти

H2020

PsyGx, позив H2020-SC1-BHC-2018-2020 Better Health and care, economic growth and sustainable health systems; Наслов: Implementation of a personalised medicine model of care in European psychiatric practice, SEP-210653174. Институција координатор: PBG Zorgholding BV (NL), 16 партнерских институција

Координатор једног радног пакета: доц. др Марин Јукић

COST акција

CA 19127 (2020-2024); Наслов: Cognitive decline in Nephro-Neurology: European Cooperative Target,

Руководилац: проф. др Весна Пешић

PROMIS

PsyCise (2020-2021); Наслов: Корисност CYP2C19 и CYP2D6 генотипизације и квантификације концентрације лека у плазми у персонализацији дозирања антидепресива и антипсихотика

Руководилац: доц. др Марин Јукић

Испитивања молекуларних основа депресије на експерименталном моделу и улога окситоцина као модулатора понашања

Депресија је водећа болест 21. века, али упркос интензивном истраживању, мало се зна о молекуларној основи овог поремећаја расположења, па је и ефикасност лекова у терапији ограничена. У нашим испитивањима користимо моделе депресије засноване на хиперактивности неуроендокрине осовине стреса, (хипоталамис-хипофиза–надбубрежна жлезда) где пратимо утицај различитих антидепресива (циталопрам, кетамин), као и неуропептида окситоцина. Такође, пратимо експресије појединих гена (ITGB3, CHL1, ITGAV, SIRT1) који у ЦНС кодирају протеине од значаја за адекватан одговор на терапију антидепресивима. Резултати овог истраживања имају за циљ да допринесу разумевању молекуларне основе депресије и идентификују молекуларне мете за нове лекове за овај поремећај расположења.

Утицај хиперактивности осовине хипоталамус-хипофиза-надбубрежна жлезда на структуру и функцију кардиомиоцита

Срце је виталан орган који је изложен многобројним стресним утицајима што може довести до дуготрајних последица. У циљу праћења ефеката дуготрајне изложености једном од главних хормона стреса, кортикотропина, одређују се параметри пролиферације, апоптозе и фиброзе у миокарду пацова и прати ин витро утицај директне изложености кортикотропину на 3Д ћелијским културама кардиомиоцита. Поред тога, испитују се потенцијални кардиопротективни ефекти магнезијума код пацова третираних кортикотропином. Ово истраживање има за циљ да објасни адаптацију срца у различитим условима и да идентификује молекуларне мете за нове кардиопротективне лекове.

Хуманизовани CYP2C19 миш као модел за хипердопаминергизам и хиперкинезију

CYP2C19 ензим је присутан у јетри где метаболише одређене лекове, али такође и у мозгу ембриона где може утицати на ембрионални развој централног нервног система. Молекуларном и бихејвиралном карактеризацијом допаминског трансгеног миша носиоца хуманог CYP2C19 миша, ово истраживање има за циљ да објасни појаву хипердопаминергизма и хиперкинезије овог миша. Резултати овог истраживања теже да допринесу знању о неурофизиологији допаминског система и успоставе преклинички модел за болести које су условљене поремећајима допаминског система

Значај генотипизације CYP2C19 гена у терапији есциталопрамом

Ген који кодира ензим CYP2C19 који метаболише есциталопрам је полиморфан што узрокује значајне варијације у метаболизму есциталопрама. Ово истраживање коришћењем прецизног одређивања концентрације есциталопрама и PCR технике има за циљ да успостави алгоритам за персонализовано дозирање есциталопрама на основу CYP2C19 генотипа. Крајњи циљ је доказивање корисности генотипизације CYP2C19 у терапији есциталопрамом, фокусирајући се на резултате лечења и нежељене ефекте терапије.